Посета патријарха Вартоломеја: закључци

Патријарх Вартоломей на вип-трибуни током прославе Дана Независности. Фото: ПЦУ

Зашто је поглавар Фанара долазио у Украјину, ко је добио од посете највећи профит и како ће се ситуација у црквеној сфери развијати даље? 

Мали спојлер. Најбитнији закључак те посете је на илустративној слици уз чланак. Тамо је патријарх Вартоломеј приказан на трибини за вип-званице у време прославе Дана Независности Украјине. Налази се поред главе СНБЗ Данилова, спикера Парламента Разумкова, високо постављеним страним званицама: председницима Летоније и Естоније и изгледа поприлично срећним. А узимајући у обзир како је испланирао и провео време у Украјини поглавар Фанара може се констатовати: није настављење народа Божијег у хришћанској вери, није пастирска проповед , није очување мира, већ ојачавање својих позиција међу политичком и световном елитом био главни циљ његовог доласка у нашу земљу. Да ли је постигнут тај циљ? Хајде о свему по реду.

Поглавар Фанара је долетео у Кијев касно ноћу и исто тако касно ноћу и одлетео. Неко ће видети у томе неку мрачну симболику, неко неће и свако ће, на свој начин, бити управу. Посета “његове божанске свесветости” се завршила и време је да се изведу закључци. 

Закључци за Фанар

Патријарха Вартоломеја су дочекали на највишем нивоу: Председник, премијер и спикер парламента. Говорили су пуно лепих речи, али се на речима све и завршило. Сврсисходно је скренути пажњу не само на то, шта је било за време посете, али и на оно чега није било.

Под један, није било предаје Фанару било каквих објеката као ставропигија. Подсетићемо, пре више од две године, када су многи веровали да ће пројекат ПЦУ бити успешан, тадашњи спикер парламента Андреј Парубиј је говорио о могућности предаје Фанару око 20 најстаријих манастира, између осталог су се помињале Кијевско-Печерска лавра, Успенско братство у Лавову, Межигирски Преображенски манастир, Кијевско Богојављењско братство, Мањавски манастир и други. Сада се о томе чак ни не прича. Вероватно се позиција власти Украјине по том питању своди ка: “захвалите се за Андрејевску цркву”. 

Под два, Председник Украјине није уручио патријарху Вартоломеју никакву државну награду. Биле су речи захвалности за “безусловну личну подршку суверенитета, територијалног интегритета Украјине и њене независности”, за “непрекидне молитве за мир у нашој држави”, биле су чак речи о томе да се посета одвија “30. године пошто су вас изабрали за Васељенског Патријарха” (цитати са сајта Председника) и при том никакве награде или барем поклона. На дипломатском језику то се не би назвало пљувањем у лице, али је нешто слично томе. Поновићемо, по свим правилима међународног дипломатског бонтона В. Зеленски је био просто у обавези да награди патријарха Вартоломеја, али он то није урадио. И то није омашка службе протокола и није заборавност. Буквално другог дана после Дана независности В. Зеленски је уручио високе државне награде свим председницима и премијерима који су посетили приредбу “Кримска платформа”. Ненаграђивање патријарха Вартоломеја је био знак који је послат и прихваћен. Али непријатности за главу Фанара се нису завршиле на томе. 

По свим правилима међународног дипломатског бонтона В. Зеленски је био просто у обавези да награди патријарха Вартоломеја, али он то није урадио.

Под три, патријарха Вартоломеја нису позвали на традиционалну манифестацију “Благослов Украјине” које се сваке године одржава на територији Софије Кијевске на Дан Независности. Опет, исто тако, по правилима дипломатског бонтона су просто морали да га позову. Патријарх Вартоломеј је пристигао у Украјину по позиву Председника, догађај тај носи религиозни карактер, тамо је присуствовао Сергеј (Епифаније) Думенко, долазак поглавара Фанара је био проглашен за значајан догађај за државу. Сви аргументи су за то да се позове “његова божанска свесветост”, али су га оставили у хотелу (додељеном апартману). Али најнепријатније за главу Фанара чак није одсуство позива, а то да није позван због захтева УПЦ. Управник послова УПЦ митрополит Бориспољски и Броварски Антоније (Паканич) је изјавио: “То је био став и услов наше Цркве о чему сам говорио раније у претходним коментарима. А управо да Украјинска Православна Црква неће учествовати у приредби у Светој Софији ако ће тамо бити патријарх Вартоломеј”. Тај захтев јесте једини разлог неучешћа патријарха Вартоломеја на тој манифестацији. И он је то јако добро схватио. Иако је спикер ПЦУ Иван (Евстратиј Зорја) покушао све да убеди да догађај није организовала Канцеларија Председника, већ Свеукрајински Савет Цркава и религиозних организација (а у ССЦиРО, као, нису ни намеравали да позову патријарха Вартоломеја на манифестацију), ти аргументи су, као минимум, комични. 

Под четири, у говору Председника поводом 30. годишњице Независности није поменут ни Цариград, ни чак ПЦУ. У епоху Порошенка такво игнорисање није се могло ни  замислити. Сетимо се његових говора, тамо се ПЦУ увек помињала као основа државности. А сада П. Порошенко није био поменут као председник Украјине, заједно са В. Јануковичем.

Под пет, сем службе у дворишту Софије Кијевске патријарху Вартоломеју нису организовали никакве активности са учешћем народа. Тачније један такав догађај је организовало Јавно Удружење “Мирјани”, када зарад сусрета са патријархом Вартоломејем код Врховне Раде се окупило преко 10 хиљада људи, али је он одбио да учествује. 

Томе се може додати још и не најбоље стање пројекта ПЦУ, на који су се на почетку полагале тако велике наде. Сад већ нема више никаквих разговора о томе да ће у ПЦУ прећи неко од архијереја УПЦ, већ је јасно да не успевају да пребаце у ПЦУ неку значајнију неколицину парохија, а саму организацију прати низ скандала. Ту је и нови филаретовски раскол са реконструкцијом УПЦ КП и обрачун између двојице харковских “јерарха” ПЦУ са отимањем цркава један од другог, хомосексуални скандал са “митрополитом” Александром Драбинко и остале “занимљивости”. Све је то патријарху Вартоломеју познато, као и то да је ПЦУ одлучила да не организује ове године пуноправну литију на Дан Покрштења Руси како се не би посрамили њеном малобројношћу у поређењу са 350. хиљада Велике литије УПЦ. 

На тај начин, закључци посете за патријарха Вартоломеја и нису баш срећни, што се и видело по његовом лицу у време кратких опроштајних преговора са Д. Шмигаљем. 

Патријарх Вартоломеј и премијер-министар Д. Шмигаљ. Фото: kmu.gov.ua

Закључци за украјинску власт

Овде је такође прикладно попричати шта није урадио патријарх Вартоломеј за Украјину. Главно: није успео да обезбеди признање ПЦУ од стране Помесних Православних Цркава. Може се претпоставити да за време преговора, пре стварања ПЦУ Фанар је уверио П. Порошенка да ће успети да обезбеди такво признање, а украјинска власт је, вероватно, уверавала да ће успети да отера у ПЦУ већи део епископата, духовенства и парохија УПЦ. Ништа од тога није успела и вероватно неће успети. Грчка, Александријска и Кипарска Цркве које су признале ПЦУ након жестоке дипломатске обраде од стране чиновника Стејт департмента САД су наишли на озбиљно противделовање таквом признању дела својих јерарха. И нико засад не жели да добије код себе такав раскол. 

Такође, патријарх Вартоломеј није успео да убеди Православни Свет да је он “први без премца”. Ако би то успело, поглавар Фанара би добио озбиљну политичку тежину и био би у очима украјинске власти сличан римском папи преко којег се могу решавати озбиљна политичка питања. А овако реална значајност поглавара Фанара је веома ниска и његова подршка не даје никакве посебне дивиденде. Украјинска власт се у то уверила, како се каже, на својој кожи.

Прве године свог председништва В. Зеленски је имао мање-више неутралан став о религиозним конфесијама Украјине. Осим тога, добро је видео како мешање у црквене послове није донело, већ обрнуто смањило шансе П. Порошенка да добије на председничким изборима 2019. године. И одједном В. Зеленски 2020. почиње да копира политику свог претходника и активно сарађује са Фанаром. Једино објашњење такве нагле промене јесте жеља да се удовољи новој демократској администрацији САД која са Фанаром има старе и чврсте везе. Шта више, Бајдена и Вартоломеја повезују чак и пријатељски односи. Украјинска власт је очигледно очекивала да ће америчка администрација на неки начин наградити напоре у подршци патријарха Вартоломеја, али уместо тога су добили “зраду” (издају - Прев.). Ту се можемо присетити и сталних померања од стране Американаца посете В. Зеленског у САД и понижавање, у последњем тренутку, свог нивоа представништва на “Кримској платформи”. Али најбитније, администрација САД је индикативно, Украјини иза леђа, решила са Немачком сва питања по гасоводу “Северни поток-2”.  О томе да не треба испуњавати жеље САД “тек тако” и поготову себи на штету у украјинској власти сада озбиљно размишљају. Без тога не би било најављеног пријатељства са Кином, главним официјелним непријатељом САД и отпуштања са дужности главе НАК “Нафтогаз” А. Коболева.

Такође украјинска власт се још једном уверила да УПЦ може да окупља огромне масе људи на своје манифестације, а код ПЦУ је у том смислу огроман проблем. Без админресурса или подршке националистичких организација ПЦУ не може самостално да окупи макар неку значајнију количину људи. Све то је очигледан сигнал властима о томе кога стварно подржавају Украјинци. 

Украјинска власт се још једном уверила да УПЦ може да окупља огромне масе људи на своје манифестације, а код ПЦУ је у том смислу огроман проблем.

Осим тога, власт је, наравно приметила да је УПЦ постала осетно активнија у друштвеном плану. Ту се може убројати и Литија са 350 хиљада 27.07.2021. и молитвено стајање код Врховне Владе 21.08.2021, и стварање ЈУ “Мирјани” са отварањем у кратком року одељења по целој Украјини, и активна одбрана у судовима права заједница којима су одузели цркве или које су незаконито пререгистровали у ПЦУ. У погледу изборне подршке исплативије је оставити УПЦ на миру него појачавати њен прогон. 

Вреди поменути још један догађај који се није догодио, али који је јако прижељкивала украјинска власт, долазак на прославу 30. годишњице Независности папе римског Фрање. В. Зеленски је два пута лично молио понтифика да дође, једном чак речима да главу Ватикана “чека, пре свега, народ Украјине” и то ће бити “кисеоник који је толико потребан”. А 25.03.2021. године премијер Шмигаљ је посетио Ватикан и пренео позив од В. Зеленског управо на Дан Независности. Долазак у Украјину истовремено и папе Фрање, и патријарха Вартоломеја био би објављен великом “перемогом” (укр. победом - Прев.) украјинске власти, међутим то се није догодило. При том и папа и “његова божанска свесветост” су добијали уз то одличну шансу да промовишу своју идеју скорог уједињења Ватикана са Фанаром о којој су обојица више пута говорили. Бивши шеф департамента по питањима религије А. Јураш је директно рекао о томе маја 2021. године: “То би дало веома моћан импулс међурелигиозним екуменистичким везама...”. Али папа је одабрао да не искористи ту шансу.

Закључци за ПЦУ

Највише бонуса посета патријарха Вартоломеја је донела поглавару ПЦУ Сергеју Думенку. Цариградски патријарх је дао читак сигнал да се Фанар клади у садашњег поглавара ПЦУ и не разматра варијанту његове замене било ким другим. Сергеј је био назван “ефективним руководиоцем којем верују на Фанару”, а налазећи се у Михајловском Златоврхом манастиру, патријарх Вартоломеј је, штавише, изјавио да ће кроз много деценија потомци славити име и пример Сергеја Думенка. Наравно, ако се присетимо случаја када је “богослов” Думенко помешао јеванђељске речи са пословицом, те изјаве звуче комично, али речено је шта је речено.

Највише бонуса посета патријарха Вартоломеја је донела поглавару ПЦУ Сергеју Думенку. Цариградски патријарх је дао читак сигнал да се Фанар клади у садашњег главу ПЦУ и не разматра варијанту његове замене било ким другим.

Поглавар ПЦУ такође може дописати себи као плус то да власти нису позвале Филарета ни на какве слављеничке манифестације. То је такође читак сигнал, посебно рачунајући то да је Денисенко кавалир више награде “Херој Украјине”.

Може да се радује и главни спонзор ПЦУ, “пивски краљ” Андреј Мацола, он је добио из руку патријарха Вартоломеја титулу архонта Цариградске патријаршије. Орден “Архонти Васељенске патријаршије” (други назив - “Орден светог апостола Андреја) био је регистрован 1966. у САД. Био је створен при Америчкој архиепископији Цариградске патријаршије у облику друштвене некомерцијалне организације. А 1991. године Синод Цариградске патријаршије је уредио посебан орден за архонте који живе ван граница Америке - Братство официала (архонти) “Пресвета Дева Блажењејша”. Сваке године Цариградска патријаршија присваја титулу архонта отприлике 20 лица који су дали “... своје време, таленат и финансије...” (из захтева за кандидате) за промоцију интереса Цариградске патријаршије. Тешко да би А. Мацола добио титулу за “своје време” или “таленат”. Остају “финансије”. А то већ противречи тврдњи да је Фанар дао ПЦУ Томос о “аутокефалности” бесплатно. 

Још један закључак прослављања 30. годишњице Независности јесте објава В. Зеленског о увођењу новог празника: Дана државности који ће се обележавати на дан Покрштења Руси, 28. јула. То ће имати за последицу да ће ПЦУ моћи отворено да користи административне ресурсе за организацију своје литије. Наравно да доведе на тај догађај 350 хиљада чиновника или предавача тешко је да ће успети, али ће бар моћи некако да се такмичи са Великом литијом УПЦ.

У још једну бару је сео бивши митрополит Александар Драбинко. 22. августа 2021. године Цариградски патријарх Вартоломеј је у време заједничке службе на територији Софије Кијевске са Епифанијем Думенком  обукао две панагије и крст, направљене у УПЦ 2010. ограниченом серијом у част 75. годишњице покојног Блаженог Митрополита Владимира (Сабодана). Те ствари Митрополит Владимир је лично поклањао на прослави своје годишњице, значи, поклонити их патријарху Вартоломеју који је долазио у Украјину пре две године није могао. Вероватноћа да су их пренели глави Фанара у име Митрополита Владимира преко трећих лица је веома мала. Остаје једно - поклон од Александра Драбинко који је већ био примећен у присвајању Пересопницког Јеванђеља, панагија, жезлова, одежди и других ствари покојног Митрополита Владимира. Осим тога, управо А. Драбинко је обратио на свом Фејсбуку пажњу на то да је патријарх Вартоломеј обукао панагије и крст Његовог Блаженства Владимира.

Закључци за цело Православље

Посета Украјини у очима Православног Света је потврдила и утврдила поруку коју Фанар том Свету намеће. Састоји се она од три тачке: признање надмоћи Цариградске патријаршије, признање ПЦУ, унија са католицима. Сва три елемента су се читко показала у току посете и свима је била дата могућност да схвате да ти елементи не постоје одвојено једни од других, сви су они саставни делови, како сада кажу, једног случаја. Не може се признати ПЦУ, а да се не пристане на надмоћ Фанара, а признавши, не може се дисоцирати од уније са католицима. 

Не може се признати ПЦУ а да се не пристане на надмоћ Фанара, а признавши, не може се дисоцирати од уније са католицима.

Патријарх Вартоломеј по који пут је служио Божанску Литургију са лицима која немају свети чин. Објашњење за то у очима осталих Помесних Цркава је једноставно: свети чин код С. Думенка и осталих “јерараха” ПЦУ постоји, јер је то декларисала Цариградска патријаршија. А помесне Цркве већ одлучују: да ли ће да признају такву декларацију или неће. Ако је признају, онда тиме признају и поседовање посебне пуномоћи код главе Фанара или другим речима признају га поглаваром Православља. Управо то је поменуо у време пријема у Кијево-Могиљанској академији сам патријарх Вартоломеј, изјавивши да Помесне Цркве имају један пут ка јединству - то је признавање ПЦУ: “Само признавање украјинске аутокефалности од стане свих Православних Цркава и никакав други став … ће да подстиче свеправославном јединству”.

23. августа 2021. године поглавар Фанара се састао са Свеукрајинским саветом цркава и религиозних организација. Сусрет се одвио по иницијативи самог патријарха Вартоломеја, а то значи да га тамо у почетку нису позивали. На том сусрету патријарх Вартоломеј је изјавио да православци и католици теже да поврате јединство у причешћу, а такође поклонио глави Украјинске грко-католичке цркве (УГКЦ) Свјатославу Шевчуку панагију са својим потписом. Заузврат је Свјатослав Шевчук назвао Цариград својом “црквом-мајком” и поклонио поглавару Фанара комплет патријаршијских одлика: крст, енколпион и панагију. 

Све је то повећало вероватноћу да ће настајућу унију Фанара и Ватикана прво “опробати” у Украјини на ПЦУ и УГКЦ. А ако би у Украјину дошао још и папа Фрања онда би таква вероватноћа била скоро стопостотна.

У било ком случају, посета патријарха Вартоломеја Кијеву, његови поступци и изјаве су потврдили: признавање надмоћи Фанара, признање ПЦУ и зближавање са Римом се дају у једном пакету. А то значи да Помесне Православне Цркве морају да мисле не само о питању признавања ПЦУ, али и о остала два питања тог случаја. На наш поглед то јако смањује вероватноћу тога да ће се признавање ПЦУ од стране Помесних Цркава наставити.

Закључци за Украјинску Православну Цркву

УПЦ је демонстрирала свима, између осталог и себи, своју чврстину у одбрани чистоће Православља и своју уједињеност око Његовог Блаженства Митрополита Онуфрија. Вреди пажње и то да су ЈУ “Мирјани” успели да организују молитвено стајање десетине хиљада људи код Врховне Раде 21. августа 2021. године. Индикативно је такође то да је тај догађај био договорен са властима. Полиција је дозволила да се он проведе у пуном обиму: постави се сцена, гласноговорници, донесу плакати и транспаренти на којима су на грчком језику биле написане веома непријатне за “његову божанску свесветост речи, укључујући анатему. Да, били су случајеви када је полиција одузимала такве плакате, али они ипак нису били свуда. Истина, није прошло и без глупе грешке. Протојереј Виктор Земљани је са сцене прочитао свесно лажни превод говора патријарха Вартоломеја где је он наводно говорио да су руски и чак црквенословенски језици нејасни за Украјинце, а ето новогрчки је разумљив свима и управо њега треба користити. У стварности поглавар Фанара није то рекао, али су у вештак многи поверовали. Надамо се да ће убудуће људи проверавати слична обавештења. Међутим то да су вештаку поверовали је сасвим објашњиво. Патријарх Вартоломеј је већ урадио много тога у шта раније нико не би поверовао. Ту спада и признање “рукоположења” С. Думенка и “укидање” УПЦ са Митрополитом Онуфријем и “враћање” Кијевске Митрополије у Цариградску патријаршију и још много другог. Нико није могао да претпостави да ће Фанар скупити храбрости за тако сулуде и незаконите поступке, али управо се то догодило. 

Смемо да претпоставимо да појачаног гоњења УПЦ, бар у ближе време неће бити. Међутим, скроз одбацити вероватноћу не можемо. Неће бити ни наглог окрета власти лицем према УПЦ. Без обзира на све потешкоће, одузимање цркава и тако даље, УПЦ се налази у веома повољном положају: власт нема на њу никаквог утицаја; очистила се од таквих двосмислених (меко речено) личности, као што је бивши митрополит Александар Драбинко или бивши протојереј Георгије Коваленко; заједнице УПЦ и цела она је у целини постала више уједињена; појачала се црквена свест верника и тако даље. То, да држава врши притисак на УПЦ је, наравно, лоше, али биће горе ако власт Украјине (ако не садашња, онда наредна) одједном почне да симпатизира УПЦ и управо њу поставе за потпору украјинске државности уместо ПЦУ. Пре или касније за тај “добротворни” однос држава ће тражити да се узврати, о томе сведочи црквена историја. Искушење богатством је много јаче у духовном плану, неко искушење сиротињом; искушење славом много страшније него искушење заборавом; искушење блискошћу са влашћу је много опасније него искушење гоњењем. А Црква треба да буде спремна за борбу са било којим искушењима.

Такви су закључци посете “његове божанске свесветости” Украјини. Колико ће бити тачни, показаће време. .

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.

Испитивање

Требају ли свештеници да позивају паству да се вакцинише против COVID-19?
да, архијереји и свештеници се брину о здрављу људи
25%
не, то је чисто медицинско питање, Црква нема везе с тим
75%
мени је свеједно
0%
Укупно је гласало: 16

Архива

Система Orphus