Долазак патријарха Вартоломеја: протестујемо или захтевамо састанак?

Хоће ли патријарх Вартоломеј доћи на састанак са верницима УПЦ? Фото: УПН

Поглавар Фанара не отказује посету, па верници захтевају састанак с њим. Хоће ли да дође? Да ли је прикладно захтевати састанак након протеста против његовог доласка?

Током протеклих неколико месеци, верници УПц су на различите начине протестовали против доласка патријарха Вартоломеја у Украјину. Током Велике литије 2021. године, која је окупила 350 хиљада верника, могли су се видети плакати у рукама људи који су захтевали да не долази у нашу земљу. После неког времена у неким епархијама одржан је флешмоб #СТОПВАРФОЛОМЕЙ. 

Верници и у центрима епархија, и у малим селима нису штедели време и труд, писали су плакате против доласка патријарха Вартоломеја на украјинском, енглеском, грчком језицима и одржавали протестне акције.

Заједница УПЦ у Радивилову, Ровенска област. Фото: Фејсбук Јарослав Возњак
Верници Свето-Успенске Почајевске лавре. Фото: Фејсбук архиепископа Јоне
Заједница цркве светог кнеза Александра Невског у  Мелитопољу. Фото: Фејсбук о. Генадија Јелина
Заједница Крстовоздвиженске цркве УПЦ у с. Солгутово, Кировоградске области. Фото: Фејсбук Јевгенија Иљченка

 
Све ове акције још трају. Али пошто је патријарх Вартоломеј дао неколико изјава, у којима је потврдио своју намеру да дође у Украјину, верници су одлучили да затраже састанак са њим. Међутим, пре него што се анализира овако оштра промена тактике и спекулише да ли је то уопште прикладно, потребно је разумети шта су били претходни протести против доласка шефа Фанара и шта их је изазвало.

Протести верника против доласка шефа ПФанара: политичке технологије или вапај из срца?

На Великој литији УПЦ могли су се видети многи плакати којима су људи протестовали против активности патријарха Вартоломеја у Украјини: „Вартоломеј, неслогу не сеј!“, „Свети Владимире, заштити нас од Вартоломеја!“, „Вартоломеј је раскол!“ , „Бог је љубав, Вартоломеј је неслога!“, „Владимир је ујединио Русију покрштењем, Вартоломеј дели Томосом!“, „Бог је љубав, Вартоломеј је пљачка!“, „Вартоломеју, не кради наше цркве!“, „Стоп рајдерству Вартоломеја! " итд.

Опоненти УПЦ су почели да изјављују да је то све, кажу, политичка акција организована „одозго“, те да су људи готово приморани да пишу и носе ове плакате. Али ако пажљиво погледамо натписе „против Вартоломеја“, видећемо да су скоро сви рукотворине. Највероватније су их написали исти ти људи који су их држали у рукама, будући да су сви плакати изгледали другачије. Ово није централизована акција, није постојала никаква координација. Нема знакова да су ти протести покренути "одозго". Ово је дефинитивно иницијатива одоздо према горе. Осим тога, није било толико људи са плакатима „против Вартоломеја“. Ипак, у мислима верника радост празника Покрштења Руси далеко више надмашује забринутост због доласка патријарха Вартоломеја у Украјину. Свако ко је учествовао у литији, или је барем био у близини, могао је да осети неописиву атмосферу радости, молитве и јединства која је тамо била. Мотиви протеста једноставно су се утопили у овој атмосфери и били су далеко од доминантног мотива Велике литије.

Верующие с плакатами на Владимирской горке. Фото: Клименко тайм

Може се недвосмислено тврдити да плакати „против Вартоломеја“ нису само иницијатива одоздо, већ вапај душа оних хришћана који су на својој кожи осетили „љубав мајке-цркве“ у облику отимања цркава, пребијања и претњи. Можете разумети ове људе: одузели су им цркве које су дизали, поправљали и украшавали својим трошком, њихови животи и здравље су се подвргавали опасности, они сами носе терет физичког и психичког малтретирања присталица ПЦУ. И један од главних покретача овог насиља је патријарх Вартоломеј. Баш он је дао одобрење за заплене и пребијања у селима и баш он је одговоран за све што се тамо дешава. Истине ради треба рећи да је пре целе приче о Томосу у Украјини било отимања цркава, али су након интервенције патријарха Вартоломеја ти процеси достигли квалитативно нови ниво и постали готово део унутрашње политике. Стога не чуди што они који су патили од „љубави мајке-цркве“ изражавају свој став према њему и позивају га да се предомисли.

Може се недвосмислено тврдити да плакати „против Вартоломеја“ нису само иницијатива одоздо, већ вапај душа оних хришћана који су на својој кожи осетили „љубав мајке-цркве“ у облику отимања цркава, пребијања и претњи.

Например, поглавар прогоњене Свето-Покровске заједнице УПЦ у селу Годомичи Волињске области о. Јоан Шкабура овом приликом каже следеће: „Ја сам обичан свештеник. И било који да буде патријарх, нисам достојан да осудим његове поступке, свако ће пред Богом одговарати за свој живот. Но, ипак, патријарх, чинећи таква дјела, мора памтити да ће на Посљедњем суду бити врло тешко за њих одговорити. Надамо се да ће га Господ просветлити."  Да приметимо, у овим речима нема мржње, нема претњи, нема жеље за осветом. Има само сажаљења што ће душа патријарха Вартоломеја пре или касније морати да сагледа све последице својих поступака, све сузе верника и све туге које им је донео, и да за то да одговор пред непристрасним судом Божјим .

Мало жешће је рекла попадија Улијана Таборовец из с. Берестје из Ривненске области, која је бранила своју цркву од нападача ПЦУ, у последњим месецима трудноће: „Он (патријарх Вартоломеј - ур.) ће ускоро код Бога и гледати Бога у очи. Шта ћеш рећи, чико? Да, ја кажем "чико", зато што га не сматрам патријархом, јер је прекршио каноне. И сам је постао расколник, пошто је признао расколнике. Шта је све урадио? <…> Немам право да судим, само поступке могу осудити. Али ово је застрашујуће. Застрашујуће је - колико је свега урадио, колико се суза пролило. Колико је мени познато, крв је проливена у другим црквама." Да, ове речи су оштре, али су истините. Верницима села Берестје су отели не само цркву, већ и црквену кућуицу па чак и капелицу на гробљу.

То јест сви ови плакати „против Вартоломеја“, као и сви протести уопште, глас су страдалничког народа.

Хоће ли бити нових напада?

Протести против посете патријарха Вартоломеја Украјини ради прославе Дана независности нису само реакција на зло које је већ учињено над заједницама УПЦ, већ и покушај да се спречи даље ширење овог зла. И да ће се заплене цркава и друго насиље свакако догодити у вези са доласком поглавара Фанара, говори скоро отворено Сергеј (Епифаније) Думенко, поглавар ПЦУ: „Они који су били спремни донели су одлуку (за прелазак у ПЦУ - Ред.). Али биће још једног таласа. И не мањи, већ већи. Зато они (УПЦ - Ред.) имају одређени страх од доласка Васељенског патријарха у Украјину “(из интервјуа за Радио Слобода од 24.04.2021.). Треба појаснити да израз „трансфер“ заједнице у надлежност ПЦУ, који стално користе присталице ПЦУ, заправо у већини случајева значи њихово присилно одузимање или противзакониту пререгистрацију. 

Исто тако, о новом таласу заплена разговарано је током састанка С. Думенка са шефом Стејт департмента САД Е. Блинкеном током његове последње посете Кијеву у мају 2021. Након разговора, прес служба ПЦУ је известила: " Нарочита пажња за време кратког али садржајног састанка је била посвећена питању формирања Православне цркве Украјине, важности уклањања вештачких препрека на путу слободе, на основу принципа слободе савести, одређивања заједницом своје припадности”. Шта у стварности значи „слободно одређивање заједницом своје припадности", већ је речено горе.

Зато су протести против доласка патријарха Вартоломеја у Украјину - природна реакција људи који не желе обнову својих досадашњих мора, свог односа према ономе што се дешава.

Какве везе патријарх Вартоломеј има са Украјином?

Спојлер - нема никакве.

Ипак, предлажемо да се ово питање детаљно анализира, нарочито из перспективе изјаве пропагандисткиње ПЦУ И. Мишченко да критике патријарха Вартоломеја „треба предавати СБУ“. Какав статус патријарх Вартоломеј треба да има у односу на Украјину да би Служба безбедности могла да се носи са његовим критичарима?

Са тачке гледишта украјинске државе, патријарх Вартоломеј је страни држављанин који је, чак и у својој земљи (Турска), поглавар стране верске организације. Штавише, статус ове верске организације са становишта турске државе прилично је специфичан. Православна црква Константинопоља, или боље речено њено руководеће тело, налази се на територији Турске, али у самој овој земљи практично нема стада. Сви верници Цариградске патријаршије живе у различитим земљама, углавном у Сједињеним Америчким Државама.

У науци о међународном праву разликују се међународне организације јавног права или међународне међудржавне организације које оснивају државе и од њих добијају свој правни субјективитет. Постоје и међународне организације приватног права, које су створиле физичке и правне особе из различитих земаља. Наравно, Помесна православна црква, која је Цариградска патријаршија, не припада ни једној ни другој категорији, али је опет, са становишта државе, ближа организацијама приватног права. А ако је тако, остаје загонетка, зашто је В. Зеленски позвао патријарха Вартоломеја на прославу 30. годишњице независности Украјине: ово је секуларни празник, по Уставу Црква је одвојена од државе, патријарх Вартоломеј нема никаквих заслуга за стицање стицање Украјином независности.

Патријарх Вартоломеј нема у Украјини никаквог свог стада, осим десетак парохијана Андрејевске цркве у Кијеву, која је дата Фанару као ставропегија.

Можда је патријарх Вартоломеј значајна личност са становишта Православне цркве Украјине (ПЦУ)? Али чак и овде долазимо до занимљивог закључка: формално, не, није. Ако будемо веровали изјавама поглавара ПЦУ-а Сергеја (Епифанија) Думенка и других који су говорили о овој теми, онда ПЦУ има статус самоуправне верске структуре над којом не постоје виши нивои власти. Односно, патријарх Вартоломеј нема своје стадо у Украјини, осим десетак парохијана цркве Андрејевске цркве у Кијеву, које је дато Фанару као ставропегија. Што је, иначе, прилично контроверзно са становишта украјинског законодавства. Позив папе Фрање у том погледу је много логичнији, јер је он заправо признати поглавар две украјинске верске организације: Украјинске гркокатоличке цркве и Римокатоличке цркве.

Позив патријарха Вартоломеја може само потврдити чињеницу да ПКУ уопште нема заиста аутокефални статус, већ зависи од Фанара који, према тексту Томоса, има овлашћење да управља овом верском организацијом, а уједно јесте и највиши суд за њу.

Зашто су верници одлучили да захтевају састанак са поглаваром Фанара

Можемо да расправљамо о томе би ли протести верника могли утицати на одлуку патријарха Вартоломеја да дође у Украјину или не, али данас имамо не само потврду посете и из Фанара, и из Кијева, већ и програм посете. Тако ће се 21. августа у Михајловској Златоврхој катедрали поглавар Фанара састати са „свештенством“ ПКУ, а 22. августа - „литургија“ у Светој Софији Кијевској.

21. августа, патријарх Вартоломеј састаће се у Врховној Ради са њеним спикером Д. Разумковим. У јавном удружењу "Мирјани" су написали писмо патријарху Вартоломеју тражећи састанак и позивајући вернике да дођу пред Врховну Раду у 9:00 да изразе своје неслагање са његовим поступцима у Украјини. Циљеве овог догађаја "Мирјани" су објаснили на свом телеграм-каналу: 

„Цариградски патријарх мора схватити да његова представа о ситуацији у украјинској цркви нема никакве везе са стварношћу. Да јесмо Украјинци са украјинским пасошима, а не РПЦуУ, „агенти ФСБ“ или маргинална „непостојећа црква“, како нас сада назива. Да смо огромна канонска Црква која стоји на нашој земљи 1033 године. Да је наш предстојатељ, Његово Блаженство Онуфрије, легитимни митрополит Кијевски и целе Украјине, а не „руски јерарх у Украјини“.

Да ли је прелаз од протеста против доласка на захтев за састанак оправдан?

Чини се сасвим. Дефинитивно није разумно настављати протесте против доласка патријарха Вартоломеја када је то питање већ решено. Протести имају смисла када још постоји шанса да се одлука промени. У овом случају, све заинтересоване стране - Цариградска патријаршија, ПКУ и канцеларија председника - најавиле су да ће посета бити. У овим условима, протести против доласка ће изгледати маргинално. Ако наставите да протестујете, морате да померите нагласак, изразите
протест не против самог доласка, већ против поступака Фанара у Украјини.Д

Јер протести нису сами себи циљ. Сврха свих напора верника у односу на Фанар је схватање свештеништвом Цариградске патријаршије погрешности и разорности њених одлука о Украјини, како би их патријарх Вартоломеј отказао и донео покајање за њихове крваве (дословно) резултате. Ово је неоствариви максимум. А минималан задатак је да се смањи или заустави притисак на УПЦ од државе, смањи се или заустави отимање цркава и омогући верницима УПЦ да у потпуности остваре своја права на слободу савести и вероисповести, загарантована Уставом држављанима Украјине.

На основу ових циљева бирају се облици протеста или других акција. Да, било би боље да је патријарх Вартоломеј уопште одбио да иде у Украјину. Али ако се то не може избећи, онда треба покушати да му пренесете истините информације о томе шта се дешава у верској сфери наше земље и до каквих су последица довели његови поступци . До сада постоји могућност да патријарху Вартоломеју не дају потпуну информацију или да њу искривљују на такав начин да стекне идеју да је све учинио како треба, да је у Украјини, захваљујући његовим одлукама, раскол нестао, и да га „захвални“ Украјинци чекају раширених руку. Вероватноћа тога да је патријарх Вартоломеј греши, наравно, мала. И вероватноћа да ће патријарх Вартоломеј своје драгоцено време посветити верницима УПЦ, коју је „укинуо“, поново тежи нули. Али чињеница је да најављено молитвено стајање код Врховне Раде има за свог адресата не само патријарха Вартоломеја. Упућена је и украјинским властима, које ће ово видети као манифестацију грађанске позиције значајног дела украјинског друштва. Упућена је другим Помесним Црквама које су признале, или нису признале пројекат ПЦУ. Ово их подсећа да постоји „укинута“ УПЦ, да је то и даље највећа конфесија у Украјини и да је у његовој средини било врло мало издајника.

Ево шта о томе пишу "Мирјани": „Наш позив на састанак ставља патријарха Вартоломеја пред тежак избор: ако му је савест чиста и заиста се брине за судбину православних Украјинаца, како свуда изјављује, доћи ће и чути целу истину од нас. И након тога неће моћи да настави своју претходну политику. Ако глава Фанара игнорише „своје стадо“ (како нас назива), тада ће пред целим светом јасно потврдити лицемерје сопствене реторике “.

Молитвено стајање је упућено непријатељима Цркве унутар Украјине. Нећемо седети скрштених руку, али ћемо бранити нашу Цркву на све легалне начине.

Приредба код Врховне Раде упућена је и верницима УПЦ. Ово је позив да се ујединимо око нашег Предстојатеља, Његовог Блаженства Митрополита Онуфрија и да схватимо да судбина Украјинске Православне Цркве зависи, између осталог, од сваког од нас.

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.
Система Orphus