“Покај се, брате” наспрам “зачепите”: анализа дијалога између УПЦ и Фанара

Реторика Фанара за УПЦ постаје све мање хришћанска. Фото: УПН

Монаси УПЦ су се обратили патријарху Вартоломеју са молбом да се уразуми, на Фанару су наредили да УПЦ “зачепи”. 

Крајем јула 2021. године из Украјинске Православне Цркве и Цариградске Патријаршије су озвучене две изјаве које, иако немају непосредан међусобни однос типа “питање-одговор”, али по свом смислу и значају јесу доста битни маркери украјинско-фанариотског “дијалога”.

Украјинско питање и Фанариотски одговор

Две недеље након Свеукрајинског монашког сабрања у Свето-Успенској Почајевској лаври, које је одржано 15. јула 2021. године, био је објављен текст Обраћања ка Цариградском патријарху Вартоломеју.

У суштини то није било баш сасвим коректно: објавити документ у име целог окупљања након што је прошло доста пуно времена од самог окупљања, још и са само два потписа: председавајућег окупљања и секретара. Ако је текст био прихваћен на окупљању, треба га објавити истог дана, а ако се текст усаглашавао са још неким, онда га треба објавити не у име окупљања, већ у име онога са ким се усаглашавало. У супротном се понижава ауторитет окупљања и, као последица, оних докумената који су били прихваћени. Може се рећи да тај моменат није остао непримећен од стране непријатеља УПЦ и није одиграло у њену корист. Али да се вратимо самом Обраћању. 

Обраћање је било упућено лично патријарху Вартоломеју и његова реакција је била веома красноречива, сасвим је била одсутна (бар у датом тренутку). Уместо тога глава Фанара је упутио Послање “Поводом 1033. годишњице крштења Руса (των Ρως)”. Доста глупа грешка Канцеларије Председника Украјине: толико пута посетити Фанар, спроводити преговоре и не објаснити “његовој свесветости” да је кнез Владимир крстио “Кијевску Рус-Украјину”, а сам при том био “украјински владар” (управо тако стоји у Обраћању В. Зеленског 28.07.2021). А такође да је коришћење речи “Рус” у односу Украјине  - показатељ лоших манира. Руси се сада по украјинском закону уопште не сматрају староседеоцима у Украјини.

Поглавар Фанара је скроз игнорисао Украјинску Православну Цркву, што је сасвим логично, јер ју је “укинуо” још пре две и по године.

Како год да било, то Послање главе Фанара је било упућено “Кијевском Епифанију (Κιέβου Επιφάνιο)” (без титула) и назначено да је то послање “љубави и јединства свима, независно од тога да ли знају за то или игноришу, желе то или не”. То је очигледан наговештај, да у Украјини постоје они који игноришу “љубав и јединство” Цариградске патријаршије, наговештај у којем је тешко не препознати Украјинску Православну Цркву. Али официјелно поглавар Фанара је скроз игнорисао Украјинску Православну Цркву, што је сасвим логично, јер ју је “укинуо” још пре две и по године.

Међутим красноречиво ћутање патријарха Вартоломеја је у изобиљу попунио митрополит Деркијски Апостол (Данилидис) који је на Фейсбук-страници своје епархије окачио гневну објаву са насловом “Доста, јерарси руског присуства у Украјини!” Врхунац тог обраћања је и био изнет у наслов датог чланка: “Зачепите”.

Могу ли се речи митрополита Апостола (Данилидиса) сматрати ако не официјелним, али стварним одговором монаштву УПЦ? Са једне стране постоји преседан када је митрополит Апостол (Данилидис) упутио писмо официјелно у име патријарха Вартоломеја. То је било 20. јануара 2020. године када је Фанар претио митрополиту Прашком Михаилу (Дандару) “строгом интервенцијом” за непотчињавање одлукама Цариградске патријаршије у којем се није пуно стидео око израза. Са друге стране, од познатих грчких православних извора речи митрополита Апостола (Данилидиса) је објавио само Orthodox Times, познат по својој склоности ка учешћу у различитим скандалима. Сада, на пример, се тамо раширила цела кампања по дискредитацији митрополита Халкидонског Емануила (Адамакиса) недавно назначеног другим по части јерархом на Фанару после Вартоломеја.

Званични сајт Цариградске патријаршије ec-patr.org  је у поправљању. А најчитанији грчки сајтови Ромфеја и Вима Ортодоксија нису обратили никакву пажњу на речи митрополита Апостола. При том оба портала су објавила само Обраћање монашког сабрања УПЦ патријарху Вартоломеју у потпуности, са приложеном фотокопијом оригинала. И на сајту Ромфеја та новост је за мање од 24 сата сакупила 100 000 (!) прегледа. А Послање поглавара Фанара “Кијевском Епифанију” поводом 1033. годишњице “покрштења Руса” Ромфеја уопште није објавила. 

Зато на питање, колико се поклапа изјава митрополита Апостола са реалном позицијом Фанара, може се одговорити овако: идентичне су по садржају, али се разликују по форми. Ако у извођењу митрополита Апостола јесте банална грубост, онда од стране официјелног Фанара красноречиво игнорисање. 

Две различите еклезиологије

Сада да пређемо на анализу садржаја Обраћања окупљања монаха УПЦ и речи митрополита Апостола. Како је већ било речено, у њима се садржи скроз различито поимање тога шта представља Црква Христова.

У УПЦ то разумеју овако: “Хиљадугодишња традиција Православља се изградила на јединству Помесних Православних Цркава, свака од којих у пуној мери поседује сву пуноћу благодати, и заједно сачињавају Свету Саборну и Апостолску Васељенску Цркву. То јединство Помесних Православних Цркава може бити уподобљено Светој Еухаристији где је у целом Светом Агнецу - цео Христос, али и у сваком комадићу цео Христос».

Сваки човек може да прочита књигу Дела Апостолских, а још боље читав Нови Завет, и уверити се да овај опис Цркве у потпуности одговара Светом Писму. Ако се још удубимо и истражимо творевине светих отаца и одлуке Васељенских сабора, - резултат ће бити исти.

Али митрополит Апостол говори о УПЦ као о неком протестантизму. Он патетично узвикује: “О каквој цркви говорите? Какав је то савремени протестантизам који исповедате? Утврдите се у позицији смирења и учеништва, јер ако чак на земљи мислите да сте победили цео свет, гнев Васељенских, Помесних и других отаца Синода који су установили и протумачили јединствене обавезе Цариграда, а такође Праведност од Бога, они се мешају чак онда... “грешници, куда ми идемо””. 

Фанар види Цркву као скуп Помесних Цркава са Цариградском патријаршијом на челу, која има посебну пуномоћ и сноси посебну одговорност у Православљу. 

Проучивши речи многих цариградских јерараха, а такође самог патријарха Вартоломеја макар у протекле две године, можемо се уверити да су сви они слични. Зато, бар у том делу, дате речи можемо сматрати стварном позицијом Цариградске патријаршије која види Цркву као скуп Помесних Цркава са Цариградском патријаршијом на челу, која има посебну пуномоћ и сноси посебну одговорност у Православљу.

Ако је схватање Цркве у Украјинској Православној Цркви исто такво, какво је било током историје хришћанства дужине две хиљаде година, онда Фанар предлаже нов модел црквеног поретка. Његова суштина је у томе да се Православље своди ка Цариградској патријаршији, која, како изјављују фанариоти, изражава “етат Православља”. Цариград - мајка свих Помесних Цркава које постоје пошто се они налазе у комуникацији са Цариградом и потчињавају се његовим наредбама. 

Тај модел кардинално противречи православном догмату о Цркви, а ако узмемо у обзир скоро потпуну зависност Цариградске патријаршије од политичког врха у САД, о чему сведочи историја Фанара у последња пола века, онда ситуација почиње да изгледа сасвим тужно. 

Оно што дугујемо Грцима

Називајте наш народ макар украјинским, макар руским, али смо се увек сећали и сећамо се сада од кога смо примили Свето Крштење, Еванђелско учење, монашку традицију и т.д. У Обраћању монашког сабрања о томе је речено овако: “Ми, монаси Украјинске Православне Цркве, увек смо се са поштовањем односили према духовној традицији великих грчких манастира. За нас и Света гора Атос и друге обитељи Грчке били места добијања духовног вођства и хранљивости. Та појава је традиционална за монашке традиције наше Цркве. Скоро у сваком манастиру Украјине постоје иконе, написане на Светој гори Атос, и светиње повезане са Грчком. Ми смо се са љубављу и поштовањем односили према грчким монасима од којих смо у једноставности примали духовне поуке. 

Хајде да размислимо у каквој форми се најбоље може показати захвалност за то да смо из Цариграда (историчари имају друга мишљења) добили непроцењив дар, Православну веру? На то је одговорио свети апостол Јован Богослов који је рекао: “Немам веће радости од ове да чујем моја дјеца у истини да ходе” (3 Јов. 4). Оданост Православљу и духовној традицији то је најбоља захвалност који можемо да искажемо онима који су нас просветили Христовом вером. Али фанариоти из неког разлога сматрају да треба да се налазимо у потпуној и безусловној послушности од савремених Грка, јер су нам њихови преци пренели свету православну веру. 

Оданост Православљу и духовној традицији то је најбоља захвалност коју можемо да искажемо онима који су нас просветили Христовом вером. Али фанариоти из неког разлога сматрају да треба да се налазимо у потпуној и безусловној послушности код Грка, јер су нам њихови преци пренели свету православну веру.

Овако о томе говори митрополит Апостол: “Згрожено читам у медијима антицрквене и антигрчке речи представника руског присуства у Украјини и у стању праведног гнева одговарам: зачепите и склоните руке од Пријемника оних који су вас направили хришћанима! Свиме сте дужни ономе кога тако небрижно називате Истамбулом! За нас је то јединствени Град који постоји ту вековима и поклања само благо свима вама који славите 1033. годишњицу примања Хришћанства, али при том не помиње нигде ко вас је крстио и дао вам оно чиме се сада хвалите. Дали смо вам светлост, ви нам је враћате умотану тамом! Дали смо вам благодат, одговарате нам незахвалношћу! Донели смо вам културу, ви нас вређате!

Уз то било би логично поставити питање: јесу ли савремени фанариоти верни оном Православљу и духовној традицији који су им преци предали пре 1033 године? Са тугом можемо констатовати да не, нису. О одступању Фанара од православне еклезиологије је већ било речено горе. Осим тога, данас се Цариградска патријаршија приближила финишу још једне, треће по реду, уније са латињанима што јесте одступање сада већ не само од догмата о Цркви, већ и од многих других догмата. 

Иначе, питање о било каквим претензијама савременика на основу заслуга предака решено је још пре две хиљаде година самим Господом Исусом Христом. Када су сујетни Јудеји изјавили Христу да “смо деца Аврама”. Он им је одговорио: “Ако бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова”(Јов 8:39). У тим речима Господ нам је свима дао критеријум за сва времена: онолико смо наследници наших славних предака, колико опонашамо њихову веру и врлине. 

У потпуном складу са таквим схватањем дела сабрања монаха УПЦ и призива патријарха Вартоломеја: “Сетите се тврде привржености Православљу Ваших великих претходника”.

Позив за покајање

У тексту Обраћања монаха УПЦ патријарху Вартоломеју нема речи изнесених у наслов чланка: “Покај се, брате”, али суштина текста је управо таква. Прво се даје кратка ретроспектива, подсећање на времена када патријарх Вартоломеј још није дозвољавао себи да грубо крши каноне Цркве: “Сећамо се ваших визита у Украјину, а такође Ваших представника, када сте свакојако показивали своју подршку законском митрополиту Кијевском прво Блаженој памети Митрополиту Владимиру (Сабодану), а после и његовом пријемнику Митрополиту Кијевском и целе Украјине Онуфрију”. 

А затим жарким бојама, без било каквих дипломатских книксена, слика се слика свега онога што ће урадити Вартоломеј даље: “Зато за нас највећа бол и туга су биле не вероломне акције, које сте Ви, као први међу равним епископима православног света, учинили у односу према канонској Украјинској Православној Цркви. Губимо се у нагађањима, чиме су мотивисане Ваше одлуке, али ми својим очима видимо до чега су довеле. Са забуном у срцу и тугом ми, монаси Украјинске Православне Цркве, питамо Вас, патријарха Вартоломеја, како ваша моралност прихвата тај ниво забуне који је Ваша одлука донела у нашу државу: одузимање храмова, пребијање обичних верника, позиви да се истреби наше свештенство? 

Да ли разумете да сте на заласку свог живота постали разлог поделе уједињеног народа Божијег, у којем, по речима апостола Павла: “Гдје нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све у свему Христос”(Кол. 3:11)? Како бисте удовољили којим антицрквеним снагама сте починили невиђени  злочин против Цркве? Да ли схватате да сте у крваву конфронтацију, која сеје тугу у нашем народу, Ви сте унели ново семе религиозне борбе, од којих нас је Господ раније чувао”. 

И завршава се то позивом ка покајању: “У овој ситуацији, ми, монаси Украјинске Православне Цркве, обраћамо се Вама са позивом да увидите последице Ваших поступака и преиспитате вашу одлуку. Постаните опет признат за све православне први по части архијерејем и оцем. Присетите се чврсте привржености Православљу Ваших великих претходника. Размислите каква велика одговорност ће бити на вама ако у историји Православља Ваше име заувек буде повезано са погаженим јединством и стајаће у једном реду са именима Ваших великих претходника и светитеља: Јована Златоуста, Фотија, Терасија, Генадија, али и у низу предстојатеља Цркви који су оскрнавили Цариградски престо.

Пред заједничким светињама свих православних хришћана ми, архијереји, намесници и настојатељи свих светих обитељи Украјинске Православне Цркве, уздижемо своје молитве ка Милосрдном Господу о томе да дарује Вама да видите чему је довела ваша тежња да уједините законску Цркву са онима који су одступили од ње деценијама раније и ојачани у тврдоћи у свом срцу, сеје смуту и поделу међу обичним људима”. 

Одговор са Фанара

Поновићемо, речи митрополита Апостола нису директан и непосредан одговор на Обраћање монашког сабрања, али у логици украјинско-фанарског “дијалога” имају управо такав значај. Састоји се у следећем:

  • затворите уста;
  • склоните руки;
  • одговарате незахвалношћу;
  •   дали смо вам благодат, а ви нас вређате;
  • прекините, на крају крајева, своју љутњу, мржњу и охолост.

Међутим у Обраћању монаха наше Цркве изложена је она реалност која постоји данас у Украјини, и један од главних разлога њеног постојања јесте Вартоломеј. Све набројано: преузимања храмова, пребијање обичних верника, дискриминација наших пастира и пастве на државном нивоу, позиви ка истребљењу нашег духовенства, све су то чињенице које су потврђене документарно. Нико није ништа измишљао. 

Као резултат видимо, са једне стране чињенице, а са друге једноставну грубост без било каквих озбиљних аргумената. Како да се ту не присетимо старе грчке пословице: “Јупитеру, љутиш се, значи ниси управу”.

 Шта даље? 

Тон обраћања монаха УПЦ патријарху Ватроломеју је доста тврд, у тексту се користе доста груби изрази:

  • како Ваша моралност прихвата онај ниво забуне;
  • да ли схватате да сте постали разлог поделе;
  • ви сте пошли на невиђено злодело;
  • и слично.

Жестина датих фраза дозвољава да се изведе закључак, да у практичном плану монаси УПЦ се не надају да ће патријарх Вартоломеј променити свој став и од човека који сеје непријатељство и раздор, опет постати “добри пастир”. Ако би та нада постојала, онда би тон обраћања био такав да би дозволио патријарху Вартоломеју да сачува образ, макар у оној мери која је могућа у датој ситуацији. Али целокупно понашање поглавара Фанара показује да таква нада не може да постоји.

Историја не познаје случајеве када би човек тог нивоа и уз то који је толико далеко зашао у својој деструктивној делатности одједном узео и покајао се, мада, наравно, по замисли Божијој све је могуће.

Са практичке тачке гледишта обраћање монаха јесте припрема за радикалне одлуке Цркве по патријарху Вартоломеју и по оним заблудама, које он отелотворује. Могуће је да ћемо ускоро видети, већ не на нивоу епископата, при том не једне Помесне Цркве, а свих ко се није занео фанарским лажним мудровањима, недвосмислену и јасну оцену акција и самог патријарха Вартоломеја и оне нове еклезиологије коју Фанар покушава да наметне целом Православљу. 

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.

Испитивање

Требају ли свештеници да позивају паству да се вакцинише против COVID-19?
да, архијереји и свештеници се брину о здрављу људи
20%
не, то је чисто медицинско питање, Црква нема везе с тим
80%
мени је свеједно
0%
Укупно је гласало: 15

Архива

Система Orphus