Зашто нико није приметио “литије” ПЦУ или коме долази патријарх Вартоломеј?

Поглавар Фанара није приметио Велику литију УПЦ, која је окупила стотине хиљада верника.. Фото: УПН

У Кијеву се одржала литија УПЦ (350000 људи) и “литија” ПЦУ скоро без људи. Али управо ПЦУ поглавар Фанара назива својом “вишемилијунском” паством у Украјини.

27. јула 2021. године је одржана Велика литија УПЦ у којој је учествовало преко 350 000 људи. Иако је полиција објавила цифру од 55 000 људи, сваки, ко је пратио Литију изнутра, ће признати да је учесника било јако пуно, много више него претходних година. Медији су, како украјински, тако и страни, посветили доста пажње том догађају. Да,  процене литије су се јако разликовале, од симпатија и доста неутралних репортажа до оштрог неприхватања и критике. Али, како год да је било, “не приметити” Велику Литију УПЦ медији нису могли. 

28. јула 2021. године своју традиционалну “Украјинску литију” је одржала и ПЦУ. Број учесника тог догађаја се први пут за много година није објављивао, ни од стране Националне полиције, ни од самих расколника. Разлог је једноставан, није било шта за објавити. Без запослених државних службеника, без политичара и без народа - тако се може описати “Украјинска литија” ПЦУ. Шта више, она је прошла непримећено не само за вернике Украјине, већ и за украјинске медије. Патријарх Вартоломеј стално говори да у Украјини има “многомилијунску паству”. При том се Фанариоти упорно праве да “не примећују” стварно огромну паству УПЦ, игноришу је и упорно тврде да је раскол у Украјини превазиђен. 

О бројкама и о истини 

Не тако давно водећи медији су били пуни наслова да ПЦУ има 2,5 пута више верника, него УПЦ. Као извор таквих теза је послужио резултат анкетирања приватне компаније “Кијевски међународни институт социологије”. Слављеничке публикације о томе су се појавиле и на официјелном сајту ПЦУ, и на фанариотским сајтовима.

Дакле, формирају се две реалности - виртуелна и објективна. У виртуелној УПЦ скоро да нема подршку, а ПЦУ припада 58% свих православних Украјинаца, у објективној - УПЦ сакупља стотине хиљада на литијама, њени храмови су пуни. А шта ПЦУ? Њене не многобројне (у поређењу са УПЦ) цркве су полупразне, а литија малтене нема. 

Али управо на виртуелну реалност у јавном простору се оријентишу на Фанару. Купајући се у “топлој кади” социолошких анкета од ПЦУ, фанариоти говоре о “милионима Украјинаца” које су “припојили Цркви”. На тај начин добијамо затворени круг, који се може прекинути само истином о стварном положају ствари, према којем бројке социолошких истраживања и бројке реалног учешћа у богослужењу се јако разликују. 

Јер, према истраживањима, “чекају” долазак Вартоломеја у Украјину милиони Украјинаца, а у реалности на један од главних празника ПЦУ долази највише неколико хиљада људи. Сви остали учесници истраживања немају никакве везе са Црквом. Они у храмове не иду, у Тајништвима Цркве не учествују, и сасвим су равнодушни према доласку патријарха Вартоломеја у Украјину. 

Украјински медији и ПЦУ

Уочи Дана Покрштења Руси је цела Украјина била преплављена рекламом Сергеја Думенко са јако чудним натписом: “ПЦУ: више од 1033 године у постављању украјинске државности”. Реклама је била на билбордима дуж улица, на ТВ-у, у метроу, чак и у међуградским возовима. 

Реклама Сергеја Думенка у возу "Интерсити" Кијев - Харков. Фото: УПН

А украјински медији који су претходних година активно рекламирали прослављање ПЦУ за Дан Покрштења Руси ове године су стидљиво прећутали. Ако укуцате у Гугл претраживач израз “ПЦУ Покрштење Украјине-Руси” добићете чак... 4 резултата. Од њих два припадају “Радију Слобода”, а још два “Левој обали” и “Укринформу” (то су сајтови информационог пула ПЦУ). 

Да, било је преноса на “порошенковим” “Прјамом” и “Петом”, на “UA Првом” (то је јасно) и још пар на YouTube. Ништа више. Вести нису преплављене објавама о неким празницима ПЦУ поводом “Дана Покрштења Украјине-Руси”. Не видимо велике количине репортажа, чак су и они медији који традиционално симпатизирају украјинским расколницима, скоро ћутке су оставили њихов догађај без пажње. А ако су и причали, онда веома одстрањено.

Није тешко се досетити да је ћутање изазвано, пре свега, превише очигледном разликом у прослављању УПЦ и ПЦУ. Да, структура Думенка објашњава одсуство парохијана на “прославама” у Кијеву тиме што је било објављено отказивање “украјинске литије”. Али она је одржана!

У Кијев је стигла огромна количина “свештенства” ПЦУ из региона, били су мирјани из њихових епархија (што се добро види на преносу) и људи су ишли од Михајловског манастира ка Владимирској горки, исто као и претходних година. Осим тога “свештеници” ПЦУ су саопштавали да је на последњем састанку “свештенства” града Кијева Думенко причао са њима о детаљима предстојеће “литије” која је без обзира на официјалне изјаве ипак била планирана и одржана. Зашто није било рекламе као што обично буде?

И ево ту се враћамо ка ономе од чега смо почели разговор. Ствар је у томе, што пажња коју су медији посвећивали акцијама ПЦУ није била диктирана интересом према тој религиозној структури, већ учешћем власти или политичара првог ранга.

На пример, 2018. године су у “украјинској литији” расколника (тада још УПЦ КП) учествовали председник Украјине, премијер, многи политичари и чиновници. Све је било организовано на државном нивоу, од преноса преко телевизије до довођења службеника државних институција који су учествовали у "литији”. И нек је цео тај политички догађај једва подсећао на литију, ипак је добио доста пажње у медијима. 2019. године у “литији” је учествовао Порошенко и опет ниво пажње медија је био прилично висок. 

2021. године нико од “звезда” није дошао. И  Думенко са неколицином његових следбеника је постао не интересантан. И овде је време да се патријарх Вартоломеј замисли. 

О чему би требало да размисли поглавар Фанара?

Као прво, одсуство верника на једном од главних празника ПЦУ говори о томе да не постоји никаква “многомилијунска паства” Фанара у Украјини. Има неколико хиљада људи који траже у ПЦУ не Христа, већ задовољавање својих националистичких амбиција (зато су и донели на “литију” огромну заставу Украјине). За њих Вартоломеј није добротвор, већ одсечени комад који је обавио свој посао и “може бити слободан”. 

Као друго, одсуство власти на једном од главних празника ПЦУ јесте важан и узнемирујући сигнал за главу Фанара. Зеленски је по који пут показао да покушава да држи одређену дистанцу од црквених питања. Председник Украјине ако и показује интерес према црквеној сфери, ради то принуђено, не због своје жеље. Да, Зеленски је заинтересован у благонаклоности САД, а значи приморан је да даје знакове пажње ПЦУ и Фанару и критиковати УПЦ. Али колико је он лично у томе заинтересован?

Може се претпоставити да позив патријарха Вартоломеја у Украјину проистиче не из расположења Зеленског према ПЦУ, већ чисто из политичких разлога. То значи да Владимир Александрович и посебну срећу због августовског сусрета са патријархом Вартоломејем не осећа. Као и сусрет “у посебно топлој атмосфери” са поглаваром Фанара не очекује. Плус огроман проблем са обезбеђивањем “статиста”. Тако да ће све бити по протоколу и официјелно. 

Као треће, долазак патријарха Вартоломеја не чекају ни учесници социолошких испитивања. Није им занимљив. Као и сама ПЦУ. Преко телевизије, још се може, али баш тако, уживо и у Кијеву - не. Није занимљиво. 

Као четврто, украјинским и страним медијима такође није занимљива Православна Црква Украјине. Упоредите: о прославама УПЦ је писало 455 новинара од којих 22 су представници страних издања, међу којима је Agence France Presse, Deutsche Welle, BBC World Service и други. Колико новинара је добило акредитацију за “прославу” ПЦУ? Не зна се. 

Полазећи од свега тога, није тешко се досетити да ако у време доласка патријарха Вартоломеја у Украјину на “богослужењу” ПЦУ не буде Председник државе Зеленски онда ће и “богослужење” проћи непримећено. При чему како од стране медија, тако и од стране већине украјинских верника. Јер колико год да себе теши патријарх Вартоломеј бајком да је Томос припојио Цркви “милионе” становника Украјине, тој бајци није суђено да се оствари. Он је Фанару припојио неколико десетина хиљада расколника. Припојио без покајања и без промене погледа на свет. Они су у суштини остали полупагани које је јако тешко научити да уместо “Слава Украјини!” говоре “Христос Васкрсе!”, којим је тешко објаснити да на литијама носе иконе, а не заставе и које је немогуће убедити да је хришћанство - религија љубави, а не мржње. 

И патријарх Вартоломеј ће имати прилику да  то види већ августа текуће године. 

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.
Система Orphus