Шта Православље може да очекује од новог Српског Патријарха?

Патријарх Порфирије. Фото: СПЖ

Српска црква изабрала је новог Патријарха Порфирија. Какав је он човек и шта светско православље уопште, а посебно Украјина, треба да очекују од њега?

18. фебруара 2021. Архијерејски синод Српске Православне Цркве је изабрао новог Патријарха. То је митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перих). Да се присетимо, како су се одвијали избори.

Већ у фази тајног гласања, многе аналитичаре је чекало прво изненађење. Супротно мишљењима која су кружила уочи избора, међу кандидатима нису били ни митрополит Дабробосански Хризостом (Јевич), ни епископ Будимљанско-Никшички Јоаникије (Мичович) - уместо једног од њих, у трећи коверат била је стављена белешка са именом епископа Јефрема Бањалучког. Појављивање имена још двојице кандидата, епископа Бачког Иринеја и митрополита Порфирија, никог није изненадило.

Да, управо је овог другог, како преносе медији, председник Србије Александар Вучић желео је да види на катедри Патријаршије. Али узимајући у обзир све што се дешавало на Сабору, може се тврдити да Вучић није могао да утиче на његов исход.

Свети синод је изборе признао као легитимне и 19. фебруара, дан након избора, дошло је до устоличења новоизабраног патријарха Српске цркве. Па ко је он?

Биографија новог Патријарха

Његово световно име је Православ Перић и рођен је у Бечеји, 22. јула 1961. Основну школу је завршио у Куруги, а средњу у Новом Саду. 1985. положио је монашки постриг у Дичанском манастиру, а 1986. дипломирао на Православном богословском факултету у Београду. Одмах након тога, уписао је постдипломски студиј у Атини, где је остао до 1990.

6. октобра 1990. године, са благословом епископа  Бачког Иринеја (Буловича), отишао је у манастир Ковиље. Тамо је 21. новембра 1990. године хиротонисан у чин јеромонаха, а касније је постао игуман манастира.

Игуман Порфирије побринуо се да живот монаха у Ковиљу буде организован на манир светогорских монашких заједница. Манастир се убрзо прославио прелепим византијским певањем и отвореношћу према друштву. Братство манастира се многоструко умножавало и ако у почетку практично није било подвижника, онда је у време Порфиријевог одласка са места игумана у њему било 25 монаха.

На редовном састанку 14. маја 1999. године, Свети синод Српске Православне Цркве изабрао га је за викара Бачке епархије.

Већ у статусу архијереја, Владика Порфирије је на богословском факултету Универзитета у Атини одбранио докторску дисертацију „Способност апостола Павла за Богопознање према тумачењу светог Јована Златоустог“ (2004). На Богословском факултету у Београду, на Катедри за пастирску психологију, заменио је славног академика и професора Владету Јеротића. Од 2015. године, као доцент, владика је предавао базне дисциплине, пастирску теологију и психологију, теологију Новог завета и друге предмете на мастер и докторском нивоу. Течно говори грчки, немачки и енглески.

2005. године епископ Порфирије је у манастиру Ковиље организовао терапијску заједницу, која је на државном нивоу призната као најуспешнији пројекат на пољу лечења зависности од дроге. Укупно су на његову иницијативу формиране четири такве терапијске заједнице, које су добиле општи назив „Земља живих“. За 16 година свог постојања, скоро 4.000 људи прошло је кроз процес рехабилитације зависности од дроге.

На истом месту, у Ковиљу, Владика Порфирије је дуго био ангажован на рехабилитацији младих људи који су патили од деструктивних секти. Учествовао је у бројним споровима са секташима и стекао одличан углед међу омладином посебно Београда, а и иначе Србије.

У периоду 2010-2011. Владика Порфирије био је војнички епископ, а касније координатор сарадње између Српске Православне Цркве и српске војске. Свети Архијерејски Синод СПЦ је 24. маја 2014. године изабрао епископа Порфирија за митрополита Загребачког и Љубљанског, а већ 2016. године митрополит Порфирије је примио престижну награду Свети Игнатије у Шведској за допринос миротвораштву на Балкану. Удружење за верску слободу у Републици Хрватској доделило је 2019. године награду Митрополиту Порфирију за његов миротворалачки допринос промоцији културе дијалога и верске слободе.

Дана 18. фебруара 2021. митрополит Порфирије постао је патријарх српски.

УПЦ, Фанар и ПЦУ

За нас, православце Украјине, најважнији аспекат будуће патријаршије је став Владике Порфирија према ситуацији у Украјини. Његово Блаженство Онуфрије је у свом поздравном писму изразио наду да ће се „добри братски односи који су се устаљили између Српске и Украјинске Православне Цркве, током вашег Предстојатељског служења, развијати и учвршћивати у Христу“. Поред тога, веома је важан став новог патријарха према поступцима Фанара за легализацију украјинских расколника и уопште према Цариградској патријаршији. У принципу, од става Патријарха Порфирија зависи не само однос СПЦ према православним хришћанима Украјине, већ у великој мери и јединство Православне Цркве иначе.

Многи у Србији митрополита Порфирија сматрају грекофилом. Ова репутација је присталицама ПЦУ у Украјини дала повод да радосно поздраве његов избор на место Патријарха и да замисле светле перспективе за даљи развој „украјинског питања“.

Међутим, како кажу људи који лично познају Владику, његова грекофилност је пре част и поштовање према грчкој светоотачкој култури, грчком Православљу и теологији. Апсолутно нема пијетет према Фанару, што је најкарактеристичније изражено у последњим богословским конструкцијама митрополита Јована Пергамског (Зизиуласа).

Именно поэтому можно утверждать, что Патриарх Порфирий будет стремиться решить «украинский вопрос» при помощи диалога. Возможно, именно он станет тем человеком, благодаря которому сдвинется процесс соборного обсуждения действий Фанара в Украине. Вот его слова о кризисе современного Православия: «Мы очень сожалеем и скорбим о нарушении единства Святого Православия. Необходимо восстановить былую блаженную любовь и единство святых Поместных Церквей Божиих. Нет ничего более необходимого и драгоценного, чем любовь, мир и единодушие среди нас, братьев во Христе Боге. Убежден, что будет найден способ решить этот болезненный вопрос в духе священных канонов».

В то же время, его позиция относительно ПЦУ очень четкая и канонически-определенная: «Мы не признаем нераскаявшихся украинских раскольников членами Церкви, не говоря уже о них как об автокефальной Православной Церкви».

Тут стоит отметить, что вместе с репутацией умеренного грекофила, владыка Порфирий известен и как русофил. По его словам, «с Россией нас связывает вопрос идентичности, и это вопрос веры. Нас объединяет Православная Церковь. У нас абсолютно одинаковые ценности, одинаковый взгляд на мир. Конечно, не только с русскими, но и с греками и со всеми православными народами. Однако из-за кровного родства в особой степени и наша история и наши самосознание переплетены с русским народом». В свою очередь, Патриарх Кирилл в поздравлении новоизбранному Предстоятелю Сербской Церкви подчеркнул, что не сомневается в том, «что в переживаемое нами непростое время наши Церкви и окормляемые ими единоверные народы, как и всегда, будут поддерживать друг друга и сообща подвизаться за веру, однажды преданную святым (Иуд. 1:3)».

Непокајане украјинске расколнике не признајемо као чланове Цркве, а камоли као аутокефалну православну цркву.

 Патријарх Порфирије

Баш због тога можемо да изразимо опрезну наду да ће центристичка позиција Патријарха Порфирија помоћи у решавању дубоког проблема раскола у Православљу.

Политички погледи и принципи дијалога

У Србији се митрополит Порфирије назива „помиритељ“. Верује се да је он човек који ће моћи да нивелира остре углове, помири супротстављене партије и да пронађе заједнички језик и са колегама архијерејима, и са представницима других верских група и политичких партија. Након тога што је постао митрополит Загребачко-Љубљански, изјавио је да је увек и искрено „спреман за дијалог са свим људима“. „Дијалог, опраштање и помирење биће они принципи које ћу покушати применити у пракси“, рекао је тада.

У једном од својих интервјуа, владика је нагласио да ће увек бити спреман „да учествује у изградњи мостова између људи и народа, добро знајући да постоје они који ће са обе обале бацати камење на градитеље мостова. Али на то ме обавезује сам Господ, који је преко Сина свог Јединородног превладао јаз између Бога и човека “.

Патријарх Порфирије није националиста. Више пута је нагласио да је првенствено хришћанин, а тек онда Србин: „Ја сам Србин, али пре свега хришћанин, и то је универзална вредност, па ћу проповедати и сведочити о Христу. Волим свој народ, али волим и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божју “.

Ја сам Србин, али пре свега хришћанин, и ово је универзална вредност, па ћу проповедати и сведочити о Христу. Волим свој народ, али волим и све друге народе, сваку особу, сваку икону Божју.

Патријарх Порфирије

2020. рекао је да „косовски мученици нису страдали да би сачували свој национални идентитет“. Према њему, националност је важна, али ако она почне да заузима доминантно место у нашем животу и ако се не стави у контекст нашег односа с Богом, тада ће се национални идентитет претворити у идола.

Патријарх Порфирије тврди да „постао сам монах јер сам у Цркви тражио оно што Она заправо нуди и оно, зашто постојимо у овом свету. Бог није Хрват, није Србин, није Немац. Он је Љубав “.

На другом месту, будући Патријарх је рекао да у Србији не треба дозволити „поделу на патриоте и издајнике“, а „епископи и свештеници не требају да бирају између партија“, јер „за нас је политика попут Сциле и Харибде, мимо којих пролазимо, сведочећи истину Јеванђеља.

«Питање Косова» 

У исто време, миротворни став владике према косовском проблему веома је важан за савремене власти у Србији. Ради се о томе да је, према Георгију Енгелхардту, истраживачу на Институту за славистику Руске академије наука, „важно за владу која је сада активно укључена у процес поступака и евентуалног коначног договора по Косовском питању, да се Црква томе не противи ... Власти су заинтересоване за Патријарха који максимално сарађује, и који неће заоштравати  незгодна питања о Косову “. И чини се да се патријарх Порфирије заиста залаже за мирно решење „косовског проблема“.

Бог није Хрват, није Србин, није Немац. Он је Љубав.

Патријарх Порфирије

Тако је у једном од интервјуа он изјавио да „уз Божју помоћ треба подржати напоре државе да се обнови дијалог између Срба и Шиптара (Албанци - Ред.), да се успостави нека врста суживота који постоји у овом региону вековима. Верујем да је сада светским силама и Албанцима јасно: никада се нећемо одрећи Косова и Метохије. Свима би нам било лакше када би они, који тамо живе, Срби и Шиптари, преговарали о Косову и Метохији. Наш посао је да увек тежимо проналажењу мирног и трајног решења “.

Истовремено, влада Вучића мора савршено добро да схвати да ће се било какви негативни помаци у правцу Цркве недвосмислено суочити са отпором новог Патријарха. На пример, врло је оштро критиковао црногорске власти због усвајања антицрквених закона, као и „привремену владу у Приштини“ због напада на православне цркве: „Видимо шта цркве на Косову чека ако попустимо безакоњу. Неопходно је подржати напоре наше државе да оживи дијалог између Срба и Косовара ... Однос власти Подгорице према српском народу, Српској цркви, православљу, па чак и према демократском поретку и принципима није ништа бољи од става привремених тела у Приштини. Власти Приштине ... јасно су нам свима показале шта ће се догодити са храмовима ако не заштитимо своје светиње “.

***

Дакле, на основу тога што се данас зна о патријарху Порфирију, можемо закључити да он има све шансе да постане човек који ће моћи да утиче на постојећу међуправославну кризу.

Штавише, нема сумње да ће Патријарх Порфирије бранити хришћанске вредности пред лицем савременог секуларног света. Још док је био митрополит, приликом доделе већ поменуте Стокхолмске награде Свети Игнатије он је изјавио да „извор слободе и достојанства човека је Црква Христова“ и хришћанство доноси у овај свет „слободу избора, слободу савести, слободу кретања људи и идеја, а такође материјалну сигурност сваког човека “. Према његовим речима, „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у којима су у питању човек и његово спасење “.

Остаје само да молитвено пожелимо да искушења овог света заобиђу патријарха Порфирија, а он остане веран својим речима и принципима које је проповедао пре него што је ступио на патријаршијски престо.

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.
Система Orphus