Зашто нама није успут са патријархом Вартоломејем

Глава Фанара „привремено трпи“ Његово Блаженство Онуфрије. Фото: УПН

Ако се патријарх Вартоломеј, који је недавно признавао поглавара УПЦ, према његовом стаду односи као према „празном месту“, може ли се онда он сматрати добрим пастиром?

Знамо да смо од Бога и да цео свет лежи у злу (1 Иоан.5:19)

Настављајући расправу о увредљивим изјавама Цариградског патријарха у вези са статусом архијереја УПЦ и нашег Предстојатеља – Његовог Блаженства митрополита Онуфрија, којег патријарх Вартоломеј „привремено трпи“ у Украјини, сматрам важним да обратим пажњу на неке околности.

Данас више нико ни не помишља да сакрије чињеницу да је давање „Томоса“ – чисто политички пројекат који нема апсолутно никакве везе са добром Цркве и спасењем људских душа. Промовисали су га и подржали људи који прокламују чисто политичке циљеве. У овом пројекту сигурно има историјских и канонских аспеката, осмишљених да свим процесима дају релативну легитимност, али често се иза спорова око канона и историје превиди етичка страна проблема.

Етика деловања Цариградске патријаршије изазива велику збуњеност, а изјаве патријарха Вартоломеја доследан су став који не подразумева, благо речено, поштовање моралних норми.

Изјаве патријарха Вартоломеја доследан су став који не подразумева, благо речено, поштовање моралних норми.

Стога је лако да се објасни зашто човек сматра чланове канонске Цркве онима који треба да се „трпе“, истовремено захтевајући поглаварство у читавом православном свету. Уосталом, уопште није битно што у етичком смислу поглаварство подразумева пастирску бригу, љубав и пожртвованост, а не толерантни снисходљиви став као према нечему непријатном, али неизбежном.

Баш такав необични, субјективни етички модел понашања омогућава да  се мењају своја веровања и ставове. Ако се патријарх Вартоломеј, који је пре неко време признавао Предстојатеља Украјинске Православне цркве, сада се према њему и његовом стаду односи као према „празном месту“, може ли се онда Његова Светост  сматрати добрим пастиром? И такво понашање не може се оправдати никаквим историјским или канонским референцама. Не може бити никаквих канонских оправдања помоћи светским политичарима да прогањају Цркву. Ако се човек који жели да буде глобални пастир понаша на овакав начин, његове претензије  изгледају крајње невероватно.

Не може бити никаквих канонских оправдања помоћи светским политичарима да прогањају Цркву. Ако се човек који жели да буде глобални пастир понаша на овакав начин, његове претензије  изгледају крајње невероватно.

Сасвим недавно смо били сведоци топле подршке Цариградске патријаршије америчким политичарима, чија идеолошка опредељења у основи противрече православној вери. Није тајна да се Џо Бајден и Камала Харис (кандидат за место потпредседника), које је патријарх Вартоломеј тако одушевљено поздравио, заслужено сматрају „кандидатима који се у историји највише залажу за абортусе“. Није потребно рећи да Бајден и Харис жарко подржавају ЛГБТ идеологију, чије је противнике Биден назвао „троглодитима“. Да ли Бајден сматра свог старог пријатеља патријарха Вартоломеја „троглодитом“, није јасно.

Неко може рећи да је реч о обичној дипломатској формалности – треба да се живи, а у Истанбулу је патријаршија изузетно рањива и потребна јој је заштита САД које, иначе, нису могле (или нису пожелеле) да спрече претварање Аја Софије у џамију. Чак и ако оправдамо толико „лојалну“ дипломатију слабог и незаштићеног Константинопоља, откуд онда ова амбициозна реторика „свеправославног поглаварства“?

Мислим да се ради не о изнуђеној сарадњи заснованој на страху и подмићивању. Овде видимо сарадњу искрену и добровољну, засновану на подударности ставова и оправдану самокреираним етичким системом.

Пред нашим очима одвијају се процеси осмишљени да створе нови облик размишљања, нови православни идентитет. И ако се у овоме сложимо са патријархом Вартоломејем, – то значи да ћемо се сложити са његовим „пријатељима“ – са читавим тим идеолошким покретом који стоји иза њих. А идеологија и циљеви овог покретатолико оштро се супротстављају православној вери да је споразум са њима неприхватљив не само за пастира, већ и за било ког православног хришћанина. Верујем да и у нашој и у грчким Црквама људи виде ову „преправку“ православља.

Пред нашим очима одвијају се процеси осмишљени да створе нови облик размишљања, нови православни идентитет. И ако се у овоме сложимо са патријархом Вартоломејем, – то значи да ћемо се сложити са његовим „пријатељима“ – са читавим тим идеолошким покретом који стоји иза њих.

Стога, колико год то сада чудно звучало, за мене, као архијереја Украјинске Православне цркве, речи предстојатеља Цариградске патријаршије о његовом „трпељивости“ према мени као канонском епископу знак су очигледне неподударности  наших погледа на свет. У исто време, с обзиром на његове недавне изјаве, стиче се утисак да у потрази за том својом жељом да нам наметне своја разумевања и учини нас барем лојалнима, он све више губи везу са стварношћу. Нажалост, особа може да носи титулу „Његова Божанска Свесветост“ и, слично обичним људима, подлегне простим људским искушењима. Међу разноликим заблудама овог света, Црква је позвана да сведочи о истини, а не да буде везана за реп оне заблуде која се сада чини најперспективнијом.

У Јеванђељу нам Господ обећава да чак ни „врата пакла неће одолети Цркву“, али то не значи да пакао неће покушати да победи Цркву. Верујем да ће Црква преживети садашња испробавања, као што је савладала све јереси и расколе. Нека не буде лако, нека не одмах, али десиће се.

Сви се ми морамо усрдно молити и тражити мудрост и храброст од Бога, који није напустио и неће напустити Своју Цркву.

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.

Испитивање

Хоћете ли да се вакцинишете против COVID?
Хоћу, ово је једини начин да се осигура безбедност у храмовима
0%
хоћу, када се појави вакцина у коју ћу имати поверења
0%
нећу, ја сам иначе противник вакцинације
0%
нећу, плашим се чипизације под изговором вакцине
0%
Укупно је гласало: 0

Архива

Система Orphus