Ја, ти, он, она или коју опасност таји у себи „родна равноправност“

Лукавство је међу лукавствима, када од човека покушавају да направе Бога и творца самог себе. Фотографија: УПН

Недавно је господин Шкарлет најавио да ће се школски уџбеници да преписују с обзиром на родну равноправност. Чак звучи и помало смешно. Да све ово није толико тужно

Не тако давно, министар образовања Украјине, господин Шкарлет, најавио је да ће се школски уџбеници да преписују с обзиром на родну равноправност. Вероватно у нашем образовању нема других проблема, ако Министарство просвете сваке две године преписује уџбенике: револуција достојанства - преписујемо, томос ПЦУ - преписујемо. Сада смо стигли до родне равноправности.

Шта је то, још један покушај да се изједначи неједнако, прикривени злогласним хуманизмом, толеранцијом и поштовањем? Или можда једноставно припрема терена за глобалније промене у јавној свести? Покушајмо да све ово сагледамо са становишта теологије и здравог разума.

Толеранција према ЛГБТ особама, јувенална јустиција, феминизам, наопако преокренути покрет против насиља у породици, родна равноправност - све су то појаве са истог поља и одмах се може видети одакле су им ноге. Јер овај начин је тешко да се не препозна: лепа, условно ненаметљива презентација, добронамерна  сврха и, као резултат, легализација идеје на нивоу државе. Према законима трговине, по правилу, недостатке у садржају покушавају да сакрију иза прелепог омота и труде се да рекламирају само оно што се горе продаје. Није тешко да приметимо колико плански, систематски и, што је најважније, системски покушавају да нам наметну идеје које су очито у супротности са здравим разумом и сигурно немају ништа заједничко са Јеванђељем.

Али Овертонов прозор ради! Пре само 20 година  догађаји који су се збили и даље се одвијају буквално пред нашим очима у „напредним“ земљама и у читавом свету,  чинили су се апсолутно немогућим. Ево неких од њих:

- „транссексуализам“ и „несклад с полом у детињству“ избрисани су са листе менталних поремећаја у међународној класификацији болести ;
- у низу земаља су унесене промене у званичне документе с обзиром на родну неутралност;
- у низу земаља су уведена нова правила ословљавања, сада се комуникација може да остварује искључиво у контексту родне неутралности;
- широко је распрострањено увођење нових наставних програма у школама о родном образовању;
- у неким земљама су усвојени закони према којима се концепт породице као заједнице мушкарца и жене замењује заједницом двоје људи, а тата и мама су  замењени на „родитељ 1” и „родитељ 2”;
- широм читаве  планете су активно прорадили државни програми за промену пола уз финансирање из државног буџета.

Као што видимо, све су степенице од „немогуће“ до „легално“ у Европи и САД већ су пређене, сада је могуће да се то уводи у „земљама које заостају“. Имамо ли избор и како да заштитимо своју децу од такве „помоћи“? Нажалост, нисмо питани и све је одлучено за нас. Шта да радимо? У најмању руку – да разумемо и схватимо дубину проблема: свестан значи наоружан и, колико је могуће , да објашњавамо ово деци. А да будемо спремни за такве разговоре и иначе за суочавање са овим ђаволом, погледајмо ближе суштину проблема.

Пре него размотримо наметнуте нама идеје са тачке гледишта богословије, хајде да проучимо их са становишта здравог разума.

 
Манипулација и лукавство


Кривична одговорност у нашој земљи почиње од 14. до 16. године, млади добијају право да гласају од 18. Цигарете и алкохол у продавницама се, опет, не продају особама млађим од 18 година. Зашто се онда нашој деци нуди да одлуче ко си, дечак или девојчица, већ у почетним разредима основне школе? Баш тада, када дете пролази кроз пубертет и још увек није ни физиолошки, ни психолошки постало мушкарац или жена, већ му се нуди да самостално донесе судбоносну одлуку о промени пола. „Ма, немојте, шта је вама“, замериће нама, - „нудимо само да размислите да бити другачији није лоше, чак и добро, тако да дете може у потпуности да се реализује у складу са својом унутрашњом самоидентификацијом.“

О каквој унутрашњој самоидентификацији може да се ради у таквом добу, када мала особа још увек нема ни најмање искуство, ни довољно знања о себи и свету око себе, када се у огранизму детета одвијају хормоналне промене, а емоције преплаве? О каквој одмереној, осмишљеној и рационалној одлуци може да се ради, одлуци која ће из корена променити остатак његовог живота?

Врхунац родне просвете је хемијска хормонска корекција и операција промене пола. Међутим, у оним живописним брошурама о користи и лепоти слободног избора родног идентитета нема ни речи о томе да после такве „корекције“ особа најчешће остаје стерилна и не може постати отац или мајка. Али, и овде ће се наћи помоћници: они просветиће и испричаће о свим чарима ултра-прогресивне и мега-удобне поткултуре „Childfree“.

У ствари, између осталог, испоставља се да је сама идеја промене пола апсолутно асоцијална и води потпуном изумирању човечанства. Али, из неког разлога, ниједан заштитник људских права не виче на свим местима о геноциду или злочину против човечанства.

Ипак, толико сумњиво право деци се сада даје све чешће, могло би се чак рећи и намеће се. Резултате таквих трагичних одлука такође нам приказују на сваки могући начин, скромно, међутим, прећуткујући о оним људима, који су, одраставши, схватили сав ужас онога што се догодило. С тим у вези, парницу Кире Бел може се назвати карактеристичним, а на неки начин чак и утешним преседаном.

Кира Бел, која је као тинејџерка прошла транзицију, а затим је одустала од трансродности и вратила се животу у свом биолошком пољу, добила је судски спор против клиника Тависток и Портман које се баве родним идентитетом. Клинике Тависток и Портман практикују организацију и свеобухватну подршку трансродним транзицијама у детињству и подржане су у овој активности на свим нивоима.

Ко зна колико се људи, чији су животи унакажени радом таквих клиника, радије држе по страни, не усуђујући се да открију свету своја унакажена тела и душе и немају снаге да признају да је одлука донета у детињству била погрешна? Али Кира Бел није таква. Кира је одлучила да своју тужну причу разгласи и да тужи клинике које унакажавају децу.

У овом конкретном случају је победио здрав разум. Нека и касније, али млада жена се вратила својем Богом датом лику. Штавише, имала је храбрости да ову одлуку објави свету. Отишла је на суд и добила на њему, што је створило инспиративан преседан и спасило пуно деце и тинејџера.

Савршена творевина Савршеног Творца


Што се тиче становишта богословије везано за сву ову срамоту, дословце, ту је све једноставно. Као што глина не може да разуме грнчара и бокал му не говори да га је погрешно створио, тако и човек не може да разуме свог Творца и нема право да каже да је Он погрешио када га је стварао. Иако се питање рода ипак може да се постави овако: ако је Господ - савршени Творац, онда и његова творевина - Адам, - треба да буде савршена и самодовољна, али је зашто онда Господ створио Еву? Свети оци имају различита објашњења за ово: Адам-Ева-њихово дете је прототип Бога-Тројице, Ева је створена уочи пада, да након њега Ева буде помоћница Адаму у очувању људског рода кроз рођење деце.

У наш контекст добро се уклапа одговор св. Максима Исповедника, који каже да је Адам заиста био савршена и самодовољна творевина, и Ева, која за разлику од Адама има другачију духовну градњу, била је створена да се Адам и Ева усавршавају у љубави, преко љубави према супротном. Због тога, жеља да се промени пол није ништа друго него покушај да се сумња у Божију Премудрост и Његову Благост према нама, људима, а затим - непријатељство против Бога, жеља да се исправи Његова „грешка“. Истовремено,  чак се ни не допушта помисао да можда ја нисам у праву у опажању свог пола и своје самоидентификације.

О, ваистину је  лукавство међу лукавствима, када у центар друштва, на место Бога, не само стављају хуманизам, тј. човека с његовим хировима, већ желе да од  самог човека  направе Бога и творца самог себе.

Такође је могуће повући паралелу са секташтвом, чија је  карактеристична црта новоговор, тј. измишљање нових речи, које су карактеристичне за одређену секту или поткултуру, како би се продрло у људску свест на нивоу језика и тамо се учврстило. Колико само вреде ове „ласкајуће“ речи, недавно уведене у украјински језик – „социологиња, психологиња, инжењерка, песникиња, чланица, лекарка, колегиница“ и т.д.

У Великој Британији су отишли чак и даље: напоредо са заменицама „he, she“ (он, она) смислили „ze“ (оно, живог рода) за оне који се нису опредељили у својем роду. Да никога не увреде у званичној преписци и у школи уместо речи „teacher, student“(наставник, студент, м.род, једн.) предлажу да се користи „teachers, students“ (наставници, студенти, множ.), такође предлажу да се користе родовски неутрални називи професија уместо „«policeman, fireman, congressman“ (полицајац, ватрогасац, конгресмен) „«police officer, fire fighter, member of congress“ (официр полиције, борац с ватром, члан конгреса) и т.д. И не дај Боже да погрешите и некога увредите, ословивши не у складу с његовим биолошким полом, за то може да прети конкретна казна: почевши од одпуштања с посла чак до новчане казне и затвора.

Звучи незамисливо. Очигледно, и нас припремају за исту такву реалност кроз око десет година, а можда и пет.

*   *   *

Ми не можемо да утичемо на цео свет, али можемо добро контролисати своје понашање и утицати на живот својих рођених и блиских. Било би сасвим разумно у овој ситуацији мирно и разборито да се размислимо о томе што нам се намеће и повежемо то са здравим разумом и замисли Творца за нас: узети добро из предложеног и одсећи зло, активно учествовати у васпитавању наше деце, борити се за њихове душе, за које ћемо одговарати пред Богом. На жалост, као што је рекао св. Пајсије Светогорац: „не будемо могли да седимо у рововима“, јер непријатељ рода људског не дрема, чак ни не спава и „хода као ричући лав тражећи кога да прождере“ (1. Петр. 5: 8).

Али не очајавајмо, већ прикупимо стрпљење и поуздање у Бога, тако да у било каквим искушењима увек тежимо да будемо с Богом и трудимо се да извршимо Његове заповести, у којима да помогне нама свима Милосрдни Господ.

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.

Испитивање

Требају ли свештеници да позивају паству да се вакцинише против COVID-19?
да, архијереји и свештеници се брину о здрављу људи
14%
не, то је чисто медицинско питање, Црква нема везе с тим
86%
мени је свеједно
0%
Укупно је гласало: 14

Архива

Система Orphus