Завршити осамнаесто искушење

Фотографије са параде геј поноса у Лондону. Јула 2019. Фото: dw.com

Пре 3000 година Господ је изрекао своју пресуду о содомијском греху – спалио је четири града. Данас припадници ЛГБТ подижу глас. Зар је содомија престала да буде грех?

Према предању, после наше телесне смрти очекују нас искушења, а осамнаесто од њих носи назив „грех Содоме“. Овај грех неће да пусти душу у Царство Божије, ако човек који је за њега крив пре него што умре не стигне или не пожели да се покаје. „Немојте да се заваравате ... ни малакији, ни содомити ... неће да наследе Царство Божије“, написао је апостол Павле становницима поквареног Коринта (1. Кор. 6. 9-10).

Последњих година медији све упорније расправљају о темама парада поноса, ЛГБТ заједница, ЛГБТ туризма итд. Требамо да кажемо да ова појава није нова за Цркву. Овај грех је таман исто толико стар колико и људске страсти уопште.

О томе да је хомосексуалност – грех, директно каже Свето писмо. Још је у Старом завету речено: „Ако неко легне с мушкарцем као са женом, онда су они обојица учинили гнусобу“ (Лев. 20:13). Пре 3000 година Господ је изрекао своју пресуду  греху Содоме – спалио је небеском ватром четири града (1. Мојс. 18: 20-19: 26). Содому и Гомору је Господ уништио Сам. Мислим да ово нешто говори о томе, какав је однос Бога према овом греху.

У Новом Завету се ова појава исто тако и даље назива грехом. Једина је разлика у томе што Нови Завет опрашта онима који се покају и снагу онима који желе да се боре против греха.

Апостол Павле као разлог хомосексуалности  навео је - погрешни став према својој сексуалности. Назвао је такве односе „најсрамнијим страстима“ и „развратним поступцима“ који скрнаве људско тело: „Њихове су жене своју природну употребу замениле неприродном; исто тако су мушкарци, остављајући природну употребу женског пола, распламсавали жудњу једни за другима, мушкарци се срамотећи над мушкарцима“ (Рим. 1: 26-27).

Чак се и наука слаже са Ап. Павлом – ЛГБТ постају због погрешног разумевања сексуалности и наклоности човека. Ово се не даје особи од рођења, као што то покушавају да нам сугеришу.

Буквално прошле године наишао сам на чланак о паралелним истраживањима две институције у Великој Британији и САД, која су потврдила да склоност хомосексуалности није урођена, већ ову склоност формира друштво. Испоставило се да чак се и наука слаже са апостолом Павлом – ЛГБТ постају због погрешног разумевања сексуалности и наклоности човека, али никако се не дају човеку од рођења, како нам присталице ове појаве сада покушавају да сугеришу.

Дакле, Стари и Нови Завети су јединствени у питању Содомског греха: хомосексуалност је неприродна и срамотна. Како онда ми можемо да сматрамо  да је такав брак можда не добар, али барем нормалан? Како је могуће да се допуштају до свете тајне Брака па „се венчају“ они који чине срамоту?

У правој породици мушкарац допуњује жену, жена допуње мушкарца. Овде се преплићу емоције и суздржаност, мушкост и женственост, снага карактера и флексибилност. Онај ко је научио да воли своју жену тај лако може да буде добар према другима и обрнуто. У заједничком животу ЛГБТ – нема таквог допуњавања карактера због једног пола партнера.

На првој страници Библије речено је да брак може да буде склопљен само између мушкарца и жене. Бог, када је видео да мушкарцу није добро самом у рају, створио је сапутницу и помоћницу – жену. Први благослов брака биле су за њих Божје речи: „Плодите се и множите се и напуните земљу“ (Пост. 1:28). Господ не може да благослови брак хомосексуалаца и лезбејки, барем зато да  да он никада неће моћи да изврши ову старозаветну заповест.

Љубав мушкарца и жене може и позвана је да се крунише плодом љубави – дететом (ово се не односи на породице без деце, нема сумње да за њих постоји посебно провиђење Божије). У случају хомосексуалног или лезбејског брака имамо апсолутну стерилност. Ако љубав од почетка не носи у себи барем могућност продужетка, она нема пуне вредности, природноје  бесплодна љубав.

Заједнички живот хомосексуалаца, чак ни по дефиницији, не може да се назива породицом. Јер у њиховој комуникацији никако не може да се на природан начин роди 7 „Ја“ (“7 «Ја» у руском језику се чита као „семја“ – породица – Примедба преводиоца).

Читава индустрија ТВ-видео-радио-филм-пропаганде ради на томе да људи мисле да ЛГБТ – то је нормално. За некога је веома важно да се деца не рађају.

И још нешто, ми као одрасли морамо да водимо рачуна да ако се о нечему пуно прича и ако  нешто с великом снагом бране познати људи и велике државе, то нешто се добро плаћа. Јако добро се плаћа. Читава индустрија ТВ-видео-радио-филм-пропаганде ради на томе да људи мисле да ЛГБТ – то је нормално. Нашу и многе друге земље под претњом економских санкција приморавају да одржава „параде поноса“ хомосексуалаца. Полицајци, који су и сами згрожени овим призором, принуђени су да их чувају. За некога је веома важно да се деца не рађа и да се популација смањује. За некога је веома важно да људи сами себи угађају и да се не покоравају Божјем закону. А наша омладина је лак лак и сасвим доступан плен за такву пропаганду.

Социолози су већ давно приметили да представници ЛГБТ су најактивнији потрошачи. У потрошачком друштву они су на врху пирамиде. И ово је, несумњиво, исто тако веома профитабилно за некога. За душе такви добитници профита апсолутно не маре.

Али, Црква се ни на који начин не одриче ЛГБТ особа, она очекује њихово покајање. Темељи социјалног концепта Украјинске православне цркве, посебно, говоре да Црква за такве људе има третман као за болеснике који пате од тешког греха. Црква је спремна да помогне и излечи такве људе: „Хомосексуалне тежње, попут других страсти које муче човека, који је пао, лече се светим Тајнама, молитвом, постом, покајањем, читањем Светог Писма и светоотачких дела, као и хришћанском комуникацијом са верницима који су спремни да пруже духовну подршку. Црква сматра ово греховно стање управо као болест душе и инсистира на Црквеном лечењу, позива такве људе на покајање“.

Сетите се да се СИДА појавила у средини хомосексуалаца у САД, сетите се десетина хиљада хомосексуалаца који су преминули током 1980-их у Сједињеним Државама од ове болести. Зар би се од нечег доброг могла таква болест да појави или добро може да донеси такву смртност?

Хомосексуалност је грех. Ово мора тврдо да се разуме. Као што је убиство – грех, тако је и ЛГБТ – грех. Таквим људима је потребно покајање.

Према Јеванђељу, спавати са припадницима истог пола – то је тежак грех, ако човек то ради, он чини велику штету за своју душу.

Неприродност таквог заједничког живота, као и „породица“ које су створили хомосексуалци, потврђује и сам живот. Чак и са искључиво физичке и физиолошке тачке гледишта. Божијом вољом, мушко тело је створено тако да на физичком нивоу идеално одговара телу жене. На исти начин, женско тело је уређено идеално за мушкарца. У сполном односу тела мушкарца и жене чине чак и геометријски круг, као нешто што је правилно и целовито. Таква је природа. То се не може рећи за хомосексуалце или лезбејке. Они требају да буду изопачени да би задовољили пожуду.

И Свети Очеви, и канонска правила Свете Цркве говоре о хомосексуалности као о једном од најгорих порока. Некоме то може да се допада, некоме да се не допада, али према Јеванђељу, спавати са припадницима истог пола -  тежак је грех, а човек, који то ради, чини велику штету за своју душу. Промовишући такву праксу, човек искушава и душе у својом окружењу, наносећи им штету.

Међутим, ми као хришћани, морамо да имамо у виду да људи, који су заражени овим грехом, ипак остају, иако изгубљени, ипак деца Божја. Господ не прихвата грех, али је увек спреман да прихвати особу, која дође код њега. И у случају са ЛГБТ особама, као и са било којим другим грешницима, Бог жели да се они покају и да се спасе. Јер ако човек премине у таквом стању, ризикује да изгуби вечни Живот.

* * *

Једна је од принципијелних разлика између Новог Завета и Старог Завета у томе што је  за људе био отворен опроштај за грехе. У Старом Завету такви греси као што су убиство, хомосексуализам, зоофилија и многи други кажњавани су на само један начин - смрћу грешника. Човек није могао да добије опроштај, ако је свесно чинио тежак грех. Господ Исус Христос је донео поруку о опроштају греха. Сада је грех одвојен од грешника, и ако се човек искрено покаје, Господ узима његов грех на себе, а сам човек се очишћује и оправдава. Од човека се тражи искрено покајање и одлучност у борби против греха.

У овоме је разлика између црквеног учења о Господу и ономе како Њега представљају савремени хуманисти. Христос је донео опроштај, али сам грех од тога не престаје да буде грех. Не можете да се сакријете иза Христа и за очигледни грех кажете да је нешто нормално. Они који ово кажу поново разапињу Господа и наилазе на још већу осуду.

Један старији доктор богословља је једном рекао: „Стари и Нови Завет кажу да је содомија грех. За хришћанина би такав одговор морао да буде довољан. Па, не можете да убедите никако онога ко није хришћанин“. Пракса потврђује праведност ових речи. Међутим, многи се ЛГБТ припадници идентификују себе као хришћани. На шта се ослањају када кажу да не треба да се кају? Можда имају неку другу, своју библију. Можда живе према неком сасвим другом новом завету, према којем им не прети виши суд и они неће морати да прођу кроз осамнаесто искушење на путу до њега.

Ако сте приметили грешку, означите дотичан текст и притисните Ctrl+Enter да обавестите редакцију.

Испитивање

Требају ли свештеници да позивају паству да се вакцинише против COVID-19?
да, архијереји и свештеници се брину о здрављу људи
20%
не, то је чисто медицинско питање, Црква нема везе с тим
80%
мени је свеједно
0%
Укупно је гласало: 15

Архива

Система Orphus